Bosnjacki forum

Esselamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu!
 
HomePortalRegistracijaLogin

Share | 
 

 Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova

Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Go down 
AutorPoruka
Lejla
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova   Fri Aug 29, 2008 8:23 pm

Zarozavanje zara


20.08.2008
Iz rijetko dostupne knjige “Zarozavanje zara” autorice Semihe Kacar (Izd. ALMANAH - Podgorica, 2000.) prenosimo nekoliko autentiènih ispovijesti sandžaèkih žena nakon prisilnog skidanja zara i feredže 1951. godine, koje govore o patnjama i traumama koje su one i njihove porodice preživjele SVE MUTNA POJELA


DERVA: Samo znam to, kad su nam vikali da skinemo to. Tito taput beše zavlad’o i mi smo tad živeli na selo, blizu zadruge. Zvali nas da odemo u zadrugu. I, Boga mi, mi ti tako otosmo. Oni zvali nas, pa koju strogoæu, da idemo u zadrugu. Naši nas terali, pa ja ðe sam klanjala, svi vikahu Hazbovica koèi. Pokupile ti se mi žene, il’ da idemo il’ da nas pozatvaraju. Iz mog sela pet-šes’. A ta soba beše puna. Okolo klupe a u sredinu hastal, a za njim ljudi. E. Bogu ti fala, grko li je bilo tad! Pa bi mi svekrva rekla, da vidim, ako ima ljudi da se malo zaklonim, kad bi išla na vodu. Bože, kako je to bilo tužno i žalosno! Noge mi taput umrle. A ja sam, Boga mi, zaboravila, ja se ne seæam, ja ti ne znam ništa. Halovi. E, pa, ne umijem da ti reknem. Teško nam je bilo, pa sve smo plakale. Ti što su došli, rekoše da skinemo i mi skinule. Ene, ko je smeo reæ neæu?! Ene...
A, evo, sad ne bi nikak’a turila. A ono je bio veliki gazap kad su se skinule. Tito naredi to. Šta je to, ja ne znam. E, kad sam izlazila, kako sam se oseæala - to ti ne bi umela kazat. Godinama mi nije bilo pravo, a ne tad. Noge su mi taput umrle, rekoh ti. I dan danas se savijam. Evo, ja dan i danas nosim èaršaf i namazbes na glavu. Samo nema kapaka i peèe. Ne bi mogla izij u tumajlije na ulicu! Ja niðe ne iziðem bez èaršafa, sem tu do Vasve i Ljutve, preko puta, a dalje ne bi. Boga mi, jedva smo ispadale, imalo je žena koje nisu šæele, al’ nisu smele. Prva ja. Hoæe da kaznu Hazba, mog starog i ja morado. Ima pedesetosam godina, kako sam se udala, to je bilo taput. Neko je nosio pokraæu peèu a ja, Boga mi, podugaèku. Mlogo hajem èaršaf i dandanas ga nosim. Od svaèega se rezo: atlasa, santaliona, a ovaj što nosim je od trevire. Tako mi Allaha, pripasaniji je no salj u tumajlije! Ubio me Bog, ako imaju više od tri žene da ga i danas nosu. Posice, kad skinusmo, dadoše nam taèkice da za njih kupimo po metar štofa na kuæu. Jes, tako mi Boga, a neðe više žena u kuæu i šta æe da radu tri žene sa jednim metrom štofa?! To meseèno davahu, pa bi se žene sastavi, jednog meseca daj jednoj da sašije, a drugog drugoj i tako... Šta æu da srežem sa metrom?!
Posle se išlo za Tursku. Išlo se i ranije 25-e i 45-e. A i posle. Moja sestra otišla kad su skinuli feredžu. Išlo se, no insan veseli, zaboravi. Sve što proðe to se zaboravi. Ada, Boga mi, i tuhav su uradili. To je oteto, ha nazor oterano. Mora da se skinu... Pa konferencije, pa jadi! Ono behu gori naši no oni, Allahami! Behu samo da se skine peèa. Pokupi nam ljude, pa him dadi strahobu! Eto tako to... Šala nije naterat! A sad je svud tako. Tamo i u tu Tursku. Oni beži u Tursku. A ode je opet bolje za svoje i za stare. Ne tragaše niko nikoga u Tursku. A, Allahami, ni hodžama ne verujem od taput. Vala, sve su hodže pristale da se skine, sem Smail efendije. Rek’o mi je: Ostavite me do ujutru da razmislim. I on umro. A njima krivo: kako da umre?

Pa zadruge po selu, sve kupili ljude i govorili im, demek, Tito taput to naredio! A, vala, su ga hajali, a on je gore èineo no svi. A sve potuljno. Šta je taput svijeta izginulo! Hadžet je pun. To salj ko ti je bio kivan, vazda da ti nisi kriv, salj namigni i izedete noæ. Na Hadžet. Pune su jame bile. Sve mutna pojela. Eh. ene. Bratstvo-jedinstvo, a udri. A ništa muslimansko nije d’o. Sve gore. No Bog æe nam, akobogda, pomoæ. E, muka more bit ja doživetneæu. Kako god Bog bude naredio, drugo ne more bit! Muka dušu ne vadi bez suðene dakike. Nema gajreta. Aman, muku muèi, al eve me! Ja bi onda od muke jekni, al’ ne pomaže. Ha noæ, nema ponekog. Izede ga noæ. Vala Muslimani nemaju nikaku slobodu ni pravo. To, aman jarabi, bratstvo-jedinstvo, a isteruj, a mi šuti. Ðe ko koga ufati nasamo - ubi. Allah da pomogne!
Vala svijet iš’o je i bež’o sve od straha. Pa i sad, zar ne beži?! Po èitavom svijetu ode omladina. Puni autobusi ka šibica idu. Sve ode, sem ovo staro što ga neæe niko. Jedva èekaju da te ispratu, niko te ne zaustavlja. Kako je poèelo, nikad se neæe smirt. Sve je prslo... Bog zna hoæe li to kad i kako sastavit. Dace Bog da hoce...

_________________
Allahu moj, podari mi sabur u svakom trenutku kad pomislim da ne mogu vise, da nemam snage, da nema svrhe. ..Amiin!



Allahu moj ako je ovo sto zelim uraditi lose po mene, po moju vjeru, Dunjaluk i Ahiret , onda to otkloni od mene i odredi mi da se desi bolje od toga, bez obzira sta to bilo, i ucini da time budem zadovoljna.Amin!
Na vrh Go down
Lejla
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: Re: Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova   Fri Aug 29, 2008 8:24 pm

BILO JE SVAŠTA


AMIRA
: Ja sam roðena 1925. godine u Sjenici. Moj otac je te godine sve rasprod’o jer smo šæeli da selimo za Tursku. No put se zatvori i mi ne mogosmo otiæ. Otac mi se više nije šæeo vrnut u Sjenicu, veæ smo otišli u selo Rasno. Pošto je bio hodža, služio je u Rašljansku džamiju. Tu sam ti živjela sve do petn’este godine. Eh, bogme su me udali od petn’es godina i to o’de u Pazar. Tad sam se asli i pokrila. Kad su partizani došli, ja sam veæ èaršaf nosila i pokrivena bila. Poslje osloboðenja moj èovjek je tražio od mene da skinem èaršaf. Dosta smo imali muke i svaðe oko toga - do jada. Njemu su tražili da se skidaju feredže pošto ti je on bio pomalo crven. Bio je, brate, u crvene, eto to da ti ne krijem ništa. Ja neæu, a on hoæe da mi skine feredžu pa hoèe, èare nema. Ondar, nije mog’o da iziðe na kraj pa me ispratio u Baljetinj, u blizini Mitrovice, kod njegove sestre. Ona je izašla iz Mitrovice i sedela u kulu Baljetinaca, jer je njihova kuæa bila zapaljena i ona ti je njima bila poverena na èuvanje. E, on ti je mene pratio tamo u tu kulu da se maknem, da bi zavar’o trag što ne skidam feredžu. Stalno je tražio da je skinem. On traži - a ja neæu.
Nudili su mu i da radim u to vrijeme u prodavnicu. A ja nepismena žena. Veli on meni: pa hajde, Amira, kad oni tražu da ih ne ljutimo, ja æu ti pomoæ. Ja opet neæu. Neæu i ne smijem to da primam, ja sam nepismena žena. A vala ni feredžu ne šæedoh skinut. E, kad sve žene poskidaše, tad sam i ja pristala i pošla. Tad moradoh. Nikako nisam šæela da bidem u prve. Bogu ti fala, kako sam se oseæala! Sram me bilo. Ali kad sam videla da ima još žena malko sam se oslobodila. Meni je bilo mlogo teško kad smo izašli, bila mi je zava sa mnom. Mlogo je nezgodno, neobièno je, sramota te. Èini mi se, svi u mene gledaju. A bilo je toga. Sa strane su te gledali i prezirali. Kao da vele: ene, Salih skin’o ženi feredžu i sestri Fatimi. A imalo je žena koje nisu skinule. Moja svekrva i èovekova mi hala nikad je nisu skinule. Njih moj èovek nije ni pritisk’o niti ih je ter’o.
Sada bi je ponovo neke žene nosile i voljele bi da se vrati. I ja bi’ voljela. Odozdo si mogo bindrehu obuæ, ako hoæeš, ne vidi se. Odozgo ti je lijep æaršav i sve pokrije, ništa se ne vidi. A vala ima i onih koje je ne bi ni za živu glavu više obukle, taman da ih strijeljaš.
Zaplašeno je bilo. Poslje toga se poèelo dizat i u Tursku.
Mene su nudili da radim po AFŽ-eu. Ja nisam šæela. Moj èovek je dobijao stalno nareðenje da skupi žene po komšiluku na konferencije. Ondar bi on tražio od mene da idem po komšiluku i da zovem žene. Vala ja nisam mogla, nikako. No, ja bi da se ne bi svaðali, pratila po jedno od dece, dala bi im po neku paru i deca bi otišla. On bi me pito jesilj ih zvala. Jesam. I, eto, tako bi mi se prošlo.
U to vrijeme su prireðivali neke mitinge. Aman jarabi, koji je mašer bio kod nekadašnjeg hotela. Tu se održav’o govor i došli su neki glavni iz Beograda. Trebalo je da nosimo nekakve parole. Moj èovek meni veli: Amira, uzmi ovu parolu; a ja izašla i živa neæu da je uzmem. Nije mi neki zulum èinio, ali mene je to bilo mrsko da nosim tu parolu i hajd. Neæu da je uzmem i gotovo. Nazim Tokaliæ bi se smij’o, uzimi je, Amira, još kad te je zapalo da je nosiš.
Poslije su kupili neke teèajeve, za opismenjavanje. Išla sam na teèaj i opismenila se. Evo sad mi to pristaje, uèim neke dove iz Ilmihala. Da sam produžila još bi bolje znala. No ja nisam radila pa nisam mogla dalje da produžim. Eh, a koje su radile kako se na njih gledalo loše. Šta mu šæede da zaposli ženu, “prokurvaæe” mu se. Devojke su zvali “fabrikuša” i govorile bi: ne bi je uzela za sina taman da bi ost’o neoženjen. Bilo je svašta. A, Boga mi, se kasnije usladi, neæe da se oženi sa onom koja ne radi. Više su bile na cijeni poslje koje su radile. A i te su plate uèinele dosta razvoda i jada. Imam svoj dinar, neæu da trpim zulum, i neæu nikakav zapt i hajd. Svako svojim putem. U zdravlje da se gledamo, diko!...

_________________
Allahu moj, podari mi sabur u svakom trenutku kad pomislim da ne mogu vise, da nemam snage, da nema svrhe. ..Amiin!



Allahu moj ako je ovo sto zelim uraditi lose po mene, po moju vjeru, Dunjaluk i Ahiret , onda to otkloni od mene i odredi mi da se desi bolje od toga, bez obzira sta to bilo, i ucini da time budem zadovoljna.Amin!
Na vrh Go down
Lejla
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: Re: Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova   Fri Aug 29, 2008 8:25 pm

PESCA


ZUBA:
Udala sam se mlogo mlada. Tad sam živela u Lug. Hadžemija sam bila. I ja sam nosila peèe. Peèe su izgledale ovako: ovamo èaršaf sa nadšivenim kapakom koji je pokriv’o glavu i ruke, rukavice i crno platno, pa se zahadžuzi, pa kud goj hoj. Sve je bilo pokriveno ni prst se nije vid’o.
Dvije godine poslje moje udaje, došlo je nareðenje za cio grad da sve muslimanke skinu peèu. Izubaha zabraniše. Rekoše da žensko ne može izaæ’ na uljicu više sa feredžom. Bilo mi je ž’o, bogme. Ž’o kako nije. Ja mesec-dva nisam ispala napolje. Ni na sokak. Poslje morasmo. Pozvali su hodže i naredili im da nam kažu da skinemo. Govorilji su nam da je to po zakonskom putu došlo i da mora da se poštuje. Boga mi sam bila iskidana na tiftike. Aman jarabi, kako mi je teško bilo?! Alj’, ka se mora - štaæeš. Tako je država naredila. Ne mogu da se nakanim da izaðem na polje. Kako mi je bilo teško, pa to ti ne mogu kazat’! Dva meseca nisam ispala. Ko da sam bila u zatvoru. A za grijeh, nije mi palo n’om. Poslje moradosmo. Ja bi poslje namazbez, pokri se, salj oèi bi mi se videle. Bilo mi je èudno i teško. Dok sam se navikla, crna muka. Bio je neki Ahmet, milicajac iz Luga, on bi ti žene nasred uljice, skido koju bi god zatek’o sa feredžom. Imalo je žena što nisu dugo godina izašlje iz kuæe. Neke i nikad. Muslijaginca nije nikad, i nikako izlazila od kako su se makle feredže. Ona jedina. Ona što nam je bila ode, komšinica, isto nije. Mustafa Sukiæ efendija, on je bio uz’o; Selimovu sestru, Hajricu, ni on nije d’o da izaðe njegova žena. Smail efendija Filibariæ iz Luga, on nije šæeo da se potpiše da se skine peèa. Na njega su veljiki zulum vršili. Dali su mu roka do sutradan. On uveèe dovu èinio i tu noæ tesljim bidi. Umre uveèe, a oni se èudili: kako, mi ga pozvali, a on da umre? No, Allah mu ukabuljio dovu. On je jedini, aslji, bio hodža kako treba. Njegova žena poslje njegove smrti nije nikako izlazila. I ona je kratko vrijeme živela iza njega. Umrije odma’. Sebet him bi peèa te umriješe. Allah im se smilov’o. Imalo je mlogo žena koje nisu više nikad izlazile. I umrle su, a nisu izašlje. Iz straha listom se išlo za Tursku. Strah brate. Strah i visoki porezi. Strahovalo se da se nešto još strašnije ne desi. Mlogo je otišlo. Valha hi, nije niko ni zaustavlj’o.
Ja, valha, sam hajala peèe. Opet kad bi bilo, ja bi je opet stavila. Bilo je nekako ljepše. Mlade su nosile peèu do brade, a kad preðu u godine, ispod brade. One su nosile i neke ljepše èaršafe. Na nogama su nosile kaluše i škarpine. To su nosile mlade žene, a starije ravne cipilje. Kad bi išlje u mahalu, žene su nosile fes sa dukatima i askije od zlata. Oko grla je bila niska zlatnih lira, bešljija i šorvana. Žene su otkrivale svoje ukrase samo u ženskom društvu i u porodici. One iz jakih, bogatih porodica su noslje musirabe. To je bilo nešto slièno kaputu, isprepletano raznobojnim gajtanima crvenim, crnim i kahvenim i sa omotanim dugmadima. To je bilo nešto mlogo lijepo i ukrašeno. Musiraba je izraðivana od kadife, slièno današnjem somotu, samo mlogo ljepše. Žena je bila strogo iza kapija. Kada bi dolazili nepoznati ljudi, žena je morala da stavi prst (kažiprst) na nozdrvu, spolja, stiskajuæi da ne more zborit tankim glasom nego da hunjka, kako ne bi mamila svojim glasom. Tako su to ljudi nareðivali ženama. I Boga mi su slušalje, nisu smelje mlogo da prièaju. Ja, vala, to nisam stavljala. Jok vala! Nisam ni izlazila na kapiju. Ja nisam mlogo ni prièala. Ja, veruješ, i dan danas odem u mahalu, pa samo kad me pita neko, prièam. Tako je to bilo tada. Novine su se teško prihvaæalje. Pogotovu zapošljavanje. To je bilo ðunah, ali kad se moralo. Nemaština æete naterat na svašta. Nemanje para za život je naterala ljude da pušæaju žene da radu u fabriku, i ko æe i ko neæe. Koja je radila u fabrike morala je suknje da nosi i da ide gologlava. Ove starije su nosile podužu suknju i šalèe na glavu.

_________________
Allahu moj, podari mi sabur u svakom trenutku kad pomislim da ne mogu vise, da nemam snage, da nema svrhe. ..Amiin!



Allahu moj ako je ovo sto zelim uraditi lose po mene, po moju vjeru, Dunjaluk i Ahiret , onda to otkloni od mene i odredi mi da se desi bolje od toga, bez obzira sta to bilo, i ucini da time budem zadovoljna.Amin!
Na vrh Go down
Lejla
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: Re: Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova   Fri Aug 29, 2008 8:25 pm

GORCINA


PEMBA
: Još mala sam bila, Boga mi, još devojkom sam nosila peèu. Udala sam se i ubrzo poslje toga smo sljeglji u Pazar. I ovde sam je u Pazar nekoljiko nosila. Muž mi je radio u Sreski odbor i tamo su prièalji da se skidaju feredže. I prvo žene rukovodioca. Muž mi reèe: ženo, moraš da skineš feredžu. To je zakon i to treba da se skine. Ja sam mu rekla: nikad ti je neæu skinut. On moraš, a ja ne moram!
Kad bi šæeo da doðe s posla, ja bi sve brižila. Oseæala sam se ko jadi moji. E, kad posljednje bilo 46-e 47-e, ne znam ni koje godine, pred akšam je bilo, a on se natuštio, a deca sva oko mene. Molju me, i Veza i Ibro da mu što ne kažem ilj’ ne povratim rijeè toljiko je izgljed’o strašno. Ne znam ni dalj’ je veèer’o. Obrecnu mi se: “Slušaj ženo, noæas je posljednja noæ. Ilj’ æu bombu bacit u ovu kuæu, il’ æeš skinut feredžu!”
On je im’o pritisak od partije, a i moja braæa su me terala da skinem, a domovnina nije. No èak su me branili. E, tu noæ, kad je bilo posljednje, reèe mi: ilj’ æu bombu bacit i sve æu perišan uèinit, ako ne skinem, a meni, bogme, ž’o decu... Poslje reko’ slušaj, Bajrušu, ako æe doæ Bajramovica Èarovka i Šefkovica Tuzinka i to ode da doðu, pa z’edno da idemo tamo, u narodni front.One, to su ti bile pobožne, i Šefkovica, aman jarabi! A Šefko vala nije.
Helem, doðoše ti Šefkovica i Bajramovica Èarovka, od jada se drugi smiju a ja plaèem. Šefkovica, i ona plaèe, a Bajramovica onako. E, mi ti se okrenemo onako bez feredže...
A meni toljiko vremena, hoæe da mi Bajruš kupi mantil, doveo onog Bejta Mavriæa da mi uzme meru, da mi ga sašije. On rastegni da mi ga izmeri, a ja mu ga firakni. I on, grdan, sedi i muèi se i ja taput mu ne dadoh da mi izmeri. Još dvaput je dolazio, ja mu nisam dala.
Prema Baèevskoj pekari bila je èekaonica Narodnog fronta. Helje, nejse, mi ti krenusmo tamo onako bez feredže. Stigosmo. Uðosmo, malo posedesmo. Bila sam zamotana, samo mi se oèi videlje. Uðosmo mi, ja ne mogu da reknem dobar dan. Ja ništa nisam rekla. Ne mogu da reknem, za paru! Pa i oni ljudi oseæaju, ništa ne rekoše. Alji kad nas videše bez zara, zapljeskaše svi. Oni pljeskaju, a meni muka. A ja, kako sam se oseæala, ne daj Bože nikome! Nije mi bilo lako. Malo posedesmo... Izaðosmo plaèuæi. Kad stigo ovamo, kuæi, deca se obradovala sva. Ne mogahu više da podnesu naš reziluk, izmeðu mene i moga èoveka.
A izjutra, kad sam se digla, mene se uèini da iz sunca krv kaplje! Ja pomislih, možda smo se i ogriješilje što bismo sebet da je skinemo. Eh, kako mi je bilo grko. Zakljela sam se da neæu izaæ. Kažem ti, èinelo mi se da krv iz sunca, kaplje! Zovem devojku mi, Vezu; “sunce”, a ona mi kaže: Pa majko ja ništa ne vidim. Ja njoj opet; Boga mi, jeste, eno kaplje! Toliko mi se èini.
Eto, za Tita kažu da je bio dobar. Dobar bio za narod, a za veru vala nije. Od dana kako sam skinula zar i feredžu slabo sam izlazila. Kad bi izašla, imala sam rehu na glavu i šalèe. Imalo je žena, Srpkinja, koje su napominjale kako ja, k’o žena rukovodioca, aslji, ne izlazim niðe. Toliko to pik beše navezala na mene komšika Stanojka, što ne izlazim bez feredže, a ja nit sam mogla nit sam šæela.
E, poslje, doðe ti Bejto, po èetvrti put, da mi uzme mere - za mantil. E, ovaj put uze mi mere. Sašio mi i sukjnu i mantil. Do skoro mi je traj’o, od skoro stiže sirota i ja joj ga dado.
Alj’, kad bi ga izašla - i dandanas mi je teško. To je bilo moranje, i to ti je. Silom zarozavanje zara! Ja se pitam: šta je im’o Zakon sa mnom i sa mojom feredžom? Moja feredža - moja briga! No hoæeš, oni sve zorom. Skini pa skini! Druge ti nema. Drage volje - na sramotu! Da je bila draga volja, nikad nebi skinula. Dinami!
Dosta je narod poslje toga iš’o za Tursku. Zakrenulo se to, i narod nije mogo da podnese, dizao je u Tursku.

_________________
Allahu moj, podari mi sabur u svakom trenutku kad pomislim da ne mogu vise, da nemam snage, da nema svrhe. ..Amiin!



Allahu moj ako je ovo sto zelim uraditi lose po mene, po moju vjeru, Dunjaluk i Ahiret , onda to otkloni od mene i odredi mi da se desi bolje od toga, bez obzira sta to bilo, i ucini da time budem zadovoljna.Amin!
Na vrh Go down
Lejla
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: Re: Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova   Fri Aug 29, 2008 8:26 pm

DŽUMBUS


P.D.: Bio sam meðu prvim rukovodiocima - izabran sam bio za sekretara jedne seoske opštine. Bio sam, što ‘no kažu, aktivista. Nafa Bošnjovka, aktivista, i Šukra i Haso Rožajac, došli su da agituju gore u Lukare. Tražili su da skupimo što više žena, da skinu zar i feredžu. Mi smo se borili da naðemo što više ljudi koji hoæe to da nam pomažu i da dovedu prvo svoje žene, koje hoæe da to skinu onako, drage volje. Radilo se na tome da se narod opismeni, da bude naprednije no što je. To nisu bataljivali nikako. Trebalo je neko prvi svoju ženu da dovede i da je ubedi da doðe bez feredže.
Posle je izašao Zakon, a ja sam u to vrijeme radio u Sreski odbor. Mene su zadužili da skupim žene na konferenciji u školi. Okupilo se oko petstotina žena. Ja sam otvorio zbor: “Drage majke, sestre i snahe, došao je Zakon za sva vremena, da se skine to, to zlo sa glave. Ja nisam ni završio govor kad nasta vriska i jeka žena. Ja više nisam mog’o da prièam od piske. Rekao sam im: koja ne izaðe na ulicu bez zara, posle ovog što su èule, milicija æe je kaznit. A milicija je imala pravo, na osnovu Zakona o skidanju zara i feredže, da ih kazni ako se ne pridržavaju po njemu. Saopšteno im je da je to moranje i da moraju da se oslobode toga.
One poskidaše, staviše u kesu zar, a iz kese izvadiše šamije šamtaljke, bijele èaršafe, šalove, šta je koja imala i ubradile se samo im se oèi vide, i plakale su kao kiša.
Posle toga zakazana je konferencija u gradu na kojoj je donijeta odluka da se održi miting u centru grada, da sve žene skinu zar i feredžu. Na miting su sve žene došle otkrivene. Bio je pravi džumbus. To se ne može ni opisat’ šta je sve bilo.

_________________
Allahu moj, podari mi sabur u svakom trenutku kad pomislim da ne mogu vise, da nemam snage, da nema svrhe. ..Amiin!



Allahu moj ako je ovo sto zelim uraditi lose po mene, po moju vjeru, Dunjaluk i Ahiret , onda to otkloni od mene i odredi mi da se desi bolje od toga, bez obzira sta to bilo, i ucini da time budem zadovoljna.Amin!
Na vrh Go down
Lejla
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: Re: Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova   Fri Aug 29, 2008 8:26 pm

KUŠNJA LJUBAVI


NUNA: Ja nisam nosila feredžu. Moja majka jeste. Mlogo ju je voljela i komotno se oseæala dok je nosila. Žene su išle po posedaka, imale su svoje posebne sobe... Mi deca se nismo sa njima miješala, imala smo posebne sobe. Majka mi je bila šaldžija. Ona bi se uveèe pokrila bijelim èaršafom, pa bi legla u divanhanu, to jest hajat, pa kad bi se žene vraæale sa posetka, ona bi ih uplašila; one bi popadale jedna preko druge. Bilo je tu i smijeha i ljutnje. Kad bi se svojte kupile, žene nisu mogle pred njima malo slobodnije da se ponašaju.
Jednu noj bio je posedak kod nas. Okupila se svojta i prijatelji i poveo se muhabet koji je èovek pošten, a koji vara ženu. Tu je bio i moj babo. On se najviše kleo da je pošten i da nikad nije ženu prevario. Ona im se tu zaklela da æe ispitat ko je pošten a ko nije. Babo joj je rek’o da bi je pozno u hiljadu žena.
Moja majka se nikad nije šminkala, a u to vrijeme bila je neka Bosanka u Pazar, došla, koja je nosila kraæi èaršaf i kraæu peèu. Majka je zamolila da joj je pozajmi samo na jedan dan. Onda, ona joj je to dala i ona se našminkala i doterala. Peèa joj je bila preko usta. Majka mi je bila mlogo lijepa i živahna žena. Imala je prirodnu crnu kosu kokorljivu. Bila je šalivdžija. Tako obuèena, u Bosankinu peèu i èaršaf, otišla je kod zeta Husa. Zet je bio trgovac, prodav’o je zlatni nakit. To je bilo u vrijeme klanjana podne namaza. Kad je ušla, on je pogled’o i pit’o je: “Odakle si ti?” Ona je umela da predrugojaèi govor i da prièa bosanski. Rekla mu je da je iz Bosne. On joj je rek’o, da nikad nije vid’o ljepšu ženu. Ona je uzela da pogleda nešto od nakita i pitala koliko košta. On joj je reko: “Za tebe nema pogodbe. Nosi, to je poklon od mene”. On joj je zakazao sastanak, kad preklanja podne, da doðe oko tri sahata u duæan. Ona mu je potvrdila vrijeme, samo da gljeda da nema nikog u radnji kad ona stigne, kako bi bili sami.
E, poslje od njega je otišla kod Smaja, njenog devera. Kod njega je isto rekla da je iz Bosne. I on joj je poklonio što je šæela i isto joj zakaz’o sastanak. E, poslje od njih sa svim tim stvarima otišla je kod moga oca. Kod njega je bila najslobodnija. Pomilovala ga po obrazu i rekla mu da ljepšeg èoveka nije videla u svom životu. Babo se tandaris’o. Ona mu je rekla, šteta što imaš gužvu, prošetali bi malo! Babo se malo razabr’o i odgovorio joj: “Ne mari za gužvu, sad æu naj nekoga ko æe me zamijenit. Odmah je naš’o èoveka. Babo je drž’o radnju voæa i povræa, bostan i tako. Ušao je u ašèinicu, kupio nešto za jelo i dogovorio da ide u šetnju. Krenuli su. Babo je pit’o: Ðe æemo?. Ona mu je rekla da o’de ona ne poznaje ništa, neka on rekne ðeæe. Oni su krenuli Jošanicom ka Karahodžiæ æupriji. Kad su došli do Karahodžiæa, ona je dujala, dujala, i dalje nije mogla da izdrži, digla je peèu i rekla: “Tako ti, Islamu!” Babo se saktalis’o, zadugo nije mog’o da kaže jednu ciglu rijeè. On je nju od milosti zv’o Džemka, i rekao joj: “Boga mi sam te ja, Džemka, odma’ pozn’o, samo mi bilo merak da te prošetam, pošto si mi se tako lijepo doterala”.
Bio je cio pocrnjeo od muke. Zno je šta æe da bidne. Taput je Huso otiš’o kod Smaja i rek’o: “Vala mi dolazi jedna Bosanka i reèe da doðe u tri sahata i sad je nigðe nema. Da je nisi neðe vido da je prolazila?” A Smajo mu rek’o: Šuti, ona je i kod mene dolazila i pokupila mi sve iz duæana! Hajdemo da pitamo Islama, da je nije on vid’o i zna li ko je ona?
Kad su otišli kod njega da ga pitaju, on him je reko: Nek vas naljet bide i sa njom i sa vama. To me nije briga!
Majka je uveèe pravila posedak i njih je pozvala. Oni su došli. Za vreme posetka, dok su pili kahvu, ona im je iznijela ono iz radnje i rekla him: “Sram vas bilo, evo što ste vi pošteni! Ja sam vas sve nasamarila, a vi me niste poznali.” Babo nije smeo da bide na posedak. Zn’o je za beljaj pa se gaib uèinio. Majka dugo nije zborila sa babom. Otišla je kod brata, mesec dana nije šæela da mu se vrati. Babo je bio ljut na Smaja i Husa, jer su pomislilo je, bili oni krivci i oni su je izazvali da ih proverava. Naljetiso ih je, da mu se na oèi ne pomiljaju. Poslje su se pomirili. Tako je to bilo dok je nosila feredžu.
Ja sam bila dosta veljika u to vrijeme, onako. Zaboravila sam koljiko godina. Jedno vrijeme, ja ne znam kako se zv’o ona’ hodža, njemu je došlo nareðenje da pozove žene da skinu te peèe. I oni su bili rekli njozi, mojoj majki, pošto je ona bila najviðenija, da pozove žene, cijelu našu ulicu da idu kod hodže da vidu šta æe. Ona je bila ko odbornica, ne znam ni sama šta li. Majka, poslje, nije dugo mogla da se odluèi da skine feredžu. Odbijali su nekoliko, ali su na kraju morali da odu, jer je to bilo strogo nareðenje. Bilo him je mlogo teško kad su skinule feredžu. Nisu mogle da izaðu bez nje neko vrijeme. Onda, kasnije su, nosile donji dio, onaj èaršaf, a gore su se pokrivale rehom, neke namazbezom i šamijom i opet su bile pokrivene, samo što se videlo lice i oèi. Taj vakat nisu mogle da iziðu! To bi ti bilo isto, da se mi skinemo i da izaðemo gole, pirala. E tako je to njima bilo teško. Kad su skidale feredže, bila je velika vriska i plaè. To je bilo mlogo teško, al’ èovjek se navikne na sve, živi kako more i mora.

preporod.com

_________________
Allahu moj, podari mi sabur u svakom trenutku kad pomislim da ne mogu vise, da nemam snage, da nema svrhe. ..Amiin!



Allahu moj ako je ovo sto zelim uraditi lose po mene, po moju vjeru, Dunjaluk i Ahiret , onda to otkloni od mene i odredi mi da se desi bolje od toga, bez obzira sta to bilo, i ucini da time budem zadovoljna.Amin!
Na vrh Go down
Lejla
Admin
Admin



KomentarNaslov komentara: Re: Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova   Fri Aug 29, 2008 8:28 pm

Otkad mi je 1946. skinut zar, osjećam se kao otkrivena


Srijeda, 11 Juni 2008


Nimet-hanuma Jahić jedna je od rijetkih, ako ne i jedina živa kadinica, hanuma rahmetli Bećira ef. Jahića iz Tuzle, kadije (šerijatskog sudije) iz vakta Kraljevine Jugoslavije. Iako nana od 86 godina, izuzetno je visprena, inteligentna, elokventna, i bilo je pravo zadovoljstvo muhabetiti sa njom o njenom životu, o njenom kadiji Bećiru efendiji, o nekim davnim vremenima, ljudima, običajima, sistemima. Nimet-hanuma rođena je 1922. godine u Prizrenu. Otac joj je bio prizrenski Turčin, paša na sultan Hamidovom dvoru, a majka Bošnjakinja iz Pljevalja. Nimet-hanuma govori tri jezika: bosanski, turski i albanski, i jako dobro poznaje islamsko učenje. Često u razgovoru citira hadise i kur'anske ajete i striktno ih se pridržava. Iako nosi mahramu, za sebe kaže da nije pokrivena još od 1946. godine kada je komunizam došao na vlast i kada su joj skinuli zar.

Razgovarao: Ramiz Hodžić

Život s kadijom

O svom mužu, kadiji, rahmetli Bećir-efendiji, govori sa puno ponosa i sa puno ljubavi. Koliko je ljubavi u ovoj nani prema rahmetli joj mužu najbolje govori to što tačno zna u sat koliko je živjela sa njim. Kaže nam Nimet-hanuma da je sa kadijom Bećir-efendijom živjela tačno 44 godine 17 dana i tri sata, i to od 2. juna 1937. do 19. juna 1981. godine kada je hadžija preselio na ahiret. Izrodili su četvero djece, dva sina i dvije kćeri, ima Nimet-hanuma i devetero unučadi i 17 praunučadi.

''Ja sam jedinica u svojih roditelja, ali sam najbogatija žena, jer ovo što imam djece i poroda, svi su na sedždi. Tu je moje bogatstvo i na ovom i na onom svijetu. I moj kadija je, ako Bog da, zaradio Džennet zbog toga'', kaže nam Nimet-hanuma i počinje priču o svom kadiji i njihovom zajedničkom životu: ''Imala sam nepunih 15 godina kad sam se udala za hadžiju. Nismo se mi ni vidjeli prije braka. Moj kadija je nakon što je završio medresu u Tuzli i šerijatsku pravnu školu u Sarajevu, došao kao kadija na službu najprije u Prištinu, a onda i u Prizren. Moj amidža je bio muftija prizrenski, znali su se i kadija mu je rekao jednom da bi se ženio i tako je došla priča o meni.

Kadija kaže mom amidži mogu li je vidjeti, a ovaj ne možeš, ona ima zar. Pa se kadija, ko mlad, zapitao i rekao pa dobro, ali može biti sakata, ćorava, sa kakvom falinkom, a amidža mu onda kaže, a je li ti vjeruješ meni, kaže vjerujem, e pa onda pogledaj u moj obraz. I tako se ja udam za kadiju. Kad je došao rat 1940. godine, mene kadija pošalje u Tuzlu, jer je Prizren na samoj granici sa Albanijom i nije bilo sigurno. Nisam ništa znala o njemu mjesec dana. Onda su ga prebacili u Trebinje, pa u Zagreb u ministarstvo pravde NDH. Kadija je onda tražio da ga premjeste u Bosnu i prešao je u Teslić i tu smo bili do 1946. godine kada je Tito i komunizam ukinuo šerijat, a moj kadija ostao bez posla.

Koliko je bio poštovan i uvažavan moj kadija, kada se to desilo, srpski pop iz Teslića Jovo i katolički Mato rekli su nemojte nam voditi kadiju, ako treba, mi ćemo ga plaćati. Onda je kadija dobio jednu džamiju i bio tu imam do 1957. godine. Tada su nam djeca već stasala za velike škole i morali smo razmišljati o selidbi u Sarajevo. Tadašnji reis Kemura, sa kojim je moj kadija sjedio u istoj klupi dok su se školovali, obećao je kadiji da će ga zaposliti u Sarajevsku medresu. Međutim, kad je kadija dao otkaz i kad smo došli u Sarajevo, od posla nije bilo ništa.


Dosta smo se napatili u tom vremenu. Pisao je kadija 14 molbi da ga zaposle kao portira negdje, ali ništa. Hvala Allahu, onda je došao oglas za pravnika u DOZ-u, moj se kadija javio i otišao na razgovor. Direktor je bio Ibro Arnaut, a sekretar jedan Jovo. Kaže Jovo Ibri: 'Pa mi ne tražimo kadiju nego pravnika', a njemu će Ibro: 'Šta ti znaš, Jovo, šta je kadija', i zaposli ga. Iz DOZ-a je kadija otišao i u penziju. Dobili smo i stan u Titovoj, ali nakon puno peripetija. Sa svojim kadijom obišla sam 23 zemlje, bili smo skupa i na hadžu 1969. godine.

Skupio tada kadija nešto para, a i ja bila mlada i štedljiva, obiđem nekoliko pijaca, pa kupim na najjeftinijoj, a ono što bih dala na drugim pijacama ostavim postrani. Kad mi je kadija rekao da će na hadž, ja izvadim svoju štednju i kaže kadija: E, pa ja neću ići sam, nego ćemo skupa. Bili smo 55 dana, obišli i Kuvajt i svašta nešta. Bila sam ja poslije još sedam puta na hadžu kao bedel, za svoje roditelje, pa za svekrvu, pa prijatelje, a, ako Bog da, ići ću i ponovo. Kažu mi kako ćeš, pa što, imaju tamo Arapi, sjedneš u kolica, voze te, pa što da ne. Samo čekam Allahov poziv.

Poslije toga smo obilazili i zemlje Zapada, išli smo jednom prilikom u Italiju, Francusku, Španiju, Maroko. Kad smo bili u Kanu, sjeli da pijemo kahvu, kaže kadija idem uzeti abdest. Ja popih kahvu, nema kadije. Veli mi jedna žena: 'Eno neki čovjek tamo pao', ja skočim kad tamo moj kadija, veli: 'Ne uzeh ja abdest, hanuma, halalosum, bila si mi dobra žena, da te Allah nagradi', i preseli u Kanu. Velika je stvar kad ti muž kaže takvo što. Sahranili smo ga ovdje na Barama, a i moja je 'vikendica' tamo, čeka me da se pridružim svom kadiji'', završava nam svoju priču o kadiji Nimet-hanuma.

Zlo komunizma i Ataturka


Sjeća se dalje Nimet-hanuma i vremena Kraljevine Jugoslavije i kaže: ''Što se tiče tog vremena, sad bih voljela da se ono vrati. Bila je sloboda, nosila sam zar, bila vjeronauka u školama, mektebi, šerijat za muslimane. Komunisti su u nama uništili sve. Žene imaju po 50 godina a ne znaju da klanjaju. Tito nam je poskidao zarove, otkrio nas sve. Šta ću ja, sine moj, biti otkrivena pred nekim drugim i pokazivati se bilo kome osim svom mužu.

Tito je nas uništio, a Atatur Turke. Bila sam ja, nakon što sam završila osnovnu školu, i u Trapzonu, to je Kavkaz. Daidža mi je bio tamo. I to je jedna zanimljiva epizoda iz mog života. Moj je daidža Ibrahim otišao nekad prije Prvog svjetskog rata za Trapzon, nakon što su mu u dućanu u Pljevljima tadašnji četnici ubili brata. Nije se sa mojom majkom vidio ni čuo 25 godina. Onda su uspjeli preko Crvenog krsta da se pronađu.

Daidža je nakon 25 godina došao kod nas u Prizren. Majka pokrivena, nosi zar, a imala je zadebljanje jednog palca na ruci, a daidža je imao ožiljak na čelu, posjekao se kao mali ibrikom. Znali su te karakteristike jedno od drugog, pa kad je daidža došao, veli mu majka daj da vidim imaš li ožiljak, da li si moj brat, a on njoj kaže, daj mi ruku da vidim tvoj prst, i tako se onda zagrle i bila je to radost i veselje. Kad je daidža htio ići, kaže mom babi da bi me poveo. A ja jedinica, pa babi bilo teško, ali za hatar daidži pošalje me, te sam tamo bila neko vrijeme.

Bijaše to Ataturkov vakat, ezani na turskom se uče, Kur'ani na latinici, meni nema nošenja zara. Jedva sam dočekala da otac dođe po mene. Ali, dođe onda rat i komunizam i ponovo mi din-dušmani skinuše zar'', kaže nam Nimet-hanuma.

Zahvaljujući nam se na kraju što smo se sjetili i pronašli je, imala je potrebu da poruči mladima da se drže vjere, da poštuju roditelje, da znaju da je Džennet pod majčinim nogama, da žene poštuju svoje muževe, da se vole i da znaju da je ministar vanjskih poslova u kući muž, a da je žena zadužena za unutrašnje poslove. Uz srdačne selame, rastasmo se sa Nimet-hanumom. Svako ode na svoju stranu, ona sa svojim sjećanjima, a mi razmišljajući o njenim savjetima i nekim ranijim, a možda i boljim vremenima od ovih u kojima živimo.

Saff

_________________
Allahu moj, podari mi sabur u svakom trenutku kad pomislim da ne mogu vise, da nemam snage, da nema svrhe. ..Amiin!



Allahu moj ako je ovo sto zelim uraditi lose po mene, po moju vjeru, Dunjaluk i Ahiret , onda to otkloni od mene i odredi mi da se desi bolje od toga, bez obzira sta to bilo, i ucini da time budem zadovoljna.Amin!
Na vrh Go down
Sponsored content




KomentarNaslov komentara: Re: Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova   Today at 5:39 pm

Na vrh Go down
 
Ispovjest bosnjakinja nakon prisilnog skidanja zarova
Vidi prethodnu temu Vidi sljedeću temu Na vrh 
Stranica 1/1

Permissions in this forum:Ne možete odgovoriti na teme ili komentare u ovom forumu
Bosnjacki forum :: Bosnjacka kultura i tradicija-
Idi na: